Pjesnikinja Maja Ivković, koja trenutno živi u Italiji, objavila je svoju drugu pjesničku zbirku, „Princeza od Pera“, a koja je izazvala značajnu pažnju na balkanskoj pjesničkoj sceni. Osim o novoj zbirci, razgovarano je i o dva značajna priznanja koja je pjesnikinja dobila u ovoj godini, kao i o njenim angažamanima na tekućim projektima.
……..
*U kojoj fazi rada na knjizi ste se odlučili za naslov „Princeza od Pera“ ?
MAJA IVKOVIĆ:Posle moje prve zbirke pesama“Sve što jesam i nisam“, imala sam ideju i dovoljno inspiracije da pišem novu zbirku, međutim, ništa konkretno i osmišljeno nisam preduzela sve dok nisam napisala pesmu „Princeza od Pera“. To je, bukvalno, bio momenat kada sam spustila olovku na sto i rekla: “To je to! Ovo je početak i ime moje nove knjige!“. Pesma „Princeza od Pera“ je naišla na pozitivne kritike stručnjaka i divne komentare čitalaca. Mislim da je sam naslov knjige uticao na pažnju javnosti.
*Koliko dugo ste radii na ovoj vašoj drugoj zbirci?
MAJA IVKOVIĆ:Ako se vratim na trenutak kada je napisana „Princeza od Pera“onda je to oko godinu dana rada na stvaranju, dorađivanju, selektiranju i realizovanju moje ideje. Nisam imala određen datum kada ću objaviti knjigu i bila sam oslobođena tog dodatnog pritiska, tako da je knjiga objavljena onda kada sam ja smatrala da je sve što je trebalo sadržano u njoj.
*To vas pitam jer su uočljive stilske razlike u pisanju između pjesama na početku a koje su uglavnom rimovane, dok, kako zbirka odmiče stil je sve slobodniji, gdje dominira manir slobodnog stiha. Šta vas je potaklo na izražajnu raznolikost?
MAJA IVKOVIĆ:Pisala sam dugo pesme u rimi i mislim da sam se dobro znalazila u tome. Traženje adekvatnih reči za stih da bi se dobila savršena rima, za mene je bio izazov. Međutim, potreba za dubljim izražavanjem me je „oslobodila“ da uđem u drugi stil i dozvolim mislima da se izliju same od sebe, ne obazirući se na rimu. Zato je prvi deo zbirke sastavljen od pesama u rimi a drugi od pesama slobodnog stiha. Želela sam da me osete i dožive u obe sfere izražavanja i da svako ko čita knjigu može naći makar jednu pesmu koja je približnija njegovoj prirodi i shvatanju poezije.
*Iako je ljubav temeljna tema koja je prisutna u zbirci, stiče se dojam da i ona nije konstantna i da dobija različite manifestacije. Koliko uspjevate da se sa tom emotivnom dinamikom izborite?
MAJA IVKOVIĆ:Bezuslovna ljubav, more i nebo su moja najveća inspiracija. Ja sam vrlo emotivna osoba i sve što mi se dešava, čak i oko mene, doživljavam prilično duboko.Neverovatno je kako nas emocije mogu pokrenuti da stvaramo i naterati da se menjamo. Ljubav je smisao postojanja i manifestuje se na različite načine, u različitim oblicima, u tome je čar. Ne borim se protiv toga, prepuštam se, pišem o tome.
*Pjesme i poezija su također tema o kojoj rado pišete.
MAJA IVKOVIĆ:Kada sam započinjala rad na knjizi, prvobitna ideja mi je bila da sadržaj bude ljubavne tematike. Međutim, postoje pesme koje su nastale u nekim trenucima bunta, rekla bih, a kroz koje sam „podizala glas“ protiv svega sa čim se ne slažem i sa čim se borim – primitivizmom, predrasudama i skrnavljenjem umetnosti. Nažalost, to je svakodnevnica društva u kom živimo. Imala sam potrebu da pišem o tome, zato te pesme nisu izostavljene iz zbirke. Sve to stvara kompletnu sliku “Princeze od Pera“.
*Pjesma „Branim te pjesniče“, a koja je zastupljena u zbirci, je pobjednička na međunarodnom konkursu „Balkanske pjesničke unije/Poezija godine 2021 /4 ciklusu (BiH), sa najvišom ocjenom u dosadašnjem toku projekta. Ipak je to blago iznenađenje na balkanskoj pjesničkoj sceni. Kako ste doživjeli taj značajan uspjeh?
MAJA IVKOVIĆ:Uvek sam govorila da vrednosti nagrade doprinosi i sam organizator jednog konkursa i način na koji se promoviše poezija. BPU je, u ovom trenutku, jedan od retkih konkursa gde se zaista vrednuje kvalitet. Bila sam učesnik i u drugom i trećem ciklusu i bez obzira što nisam bila pobednik tada, doživljavala sam svoje plasmane kao ogromne uspehe, jer se moje ime nalazilo među imenima vrhunskih pesnika. Pobedu u 4.ciklusu BPU ponosno ističem, iako ne želim da zvučim neskromno. Balkan je preplavljen grupama, udruženjima i konkursima gde se propagira sve osim kvalitetne poezije. BPU je projekat vredan učešća i svake pohvale. To pokazuje broj učesnika iz ciklusa u ciklus, a sve to čini opstanak jednog tako velikog i značajnog projekta. Gospodin Ibrahim Osmanbašić, koji stoji iza čitave organizacije je pokazao i uverio nas da poezija može biti vrednovana na pravi način. Volela bih da se mnogi organizatori konkursa ugledaju na BPU. Neizmerno sam zahvalna na svakom priznanju, pruženoj prilici i saradnji.
*Kvalitet Vaše poezije je također prepoznat nedavno na respektabilnom Međunarodnom festivalu romske proze i poezije “JATAGAN MALA” (R.Srbija), gdje vam je u kvalitenoj konkurenciji dodjeljena nagrada za drugo mjesto. Da li šaljete često radove na regionalne konkurse?
MAJA IVKOVIĆ:Moram istaći koliko sam ponosna na svoje učešće na Međunarodnom festivalu romske poezije“Jatagan mala“! Ako jedno udruženje ima podršku Vlade Republike Srbije, čak i nagrade u vidu medaljona sa grbom Republike Srbije, jasno je koliko je ozbiljan pristup i način rada. Gospodin Zlatomir Jovanović koji stoji iza čitavog projekta je neko ko se zaista bori za očuvanje romskog jezika i kulture, a pritom je vrstan poznavalac poezije. S obzirom da sam na neki poseban način privržena Romima i njihovoj kulturi, čak se često poistovećujem sa njima u svojoj poeziji, sa ponosom sam prihvatila poziv za učešće. Drugo mesto na Međunarodnom Festivalu romske poezije i proze među fantastičnim pesnicima, za mene je ogroman uspeh!
Inače, ne šaljem često radove na konkurse, osim ako ne smatram da je vredan učešća, a to zaključujem prateći način na koji rade i plasiraju umetnost.
*Mnogima iz svijeta pisane riječi nije promakao Vaš gest na društvenim mrežama, gdje ste objavili javno da se odričete dodjeljenih diploma i nagrada za Vaše pjesme. Sigurno je moralo nešto dramatično da se desi da bi se odlučili na takav korak. Šta Vas je nagnalo na to?
MAJA IVKOVIĆ:Kao i većina ljudi koji se bave pisanjem, u jednom trenutku sam poželala da moju poeziju vide oni koje sam smatrala kompetentnim i prijavljivala se na razne konkurse, odazivala se na pozive i bivala nagrađivana. Međutim, vrlo brzo sam shvatila da tu kriterijuma nema, da iste nagrade poseduju i oni koji pišu nešto što je, najblaže rečeno, sumnjivog kvaliteta. . Uz dužno poštovanje prema svakome, ali ja nisam mogla pasivno gledati skrnavljenje nečega čemu sam posvetila sebe. Nagradama, diplomama, medaljama je preplavljeno balkansko pesničko polje, i to obezvrednjenim. Organizatori pesničkih konkursa trebaju i moraju preuzeti odgovornost za stanje u kom se nalazi književnost na Balkanu. Zarad lične promocije i što većeg broja pratilaca (verujući da je to merilo uspeha jednog udruženja, po principu „kvantitet je važniji od kvaliteta“) u stanju su degradirati sve što vredi, a nagraditi pridošlice koje su doprinele povećanju broja članova ili poznanike. Stid me je, često puta, kada pročitam nešto što promovišu ponosno, a veze nema sa umetnošću. Ne želim biti deo toga.
Odrekla sam se svake diplome, medalje i nagrade uopšte i verovatno u jednom momentu bila jedini pesnik na Balkanu bez ikakvog priznanja i ispražnjene biografije. Osećam da sam uradila pravu stvar i ponosna sam zbog toga. Uz mene su stali ljudi koji podjednako doživljavaju i brane umetnost. Negativne kritike i prozivke u vezi moje odluke me nisu dotakle. Opet bih isto uradila.Hvala Bogu,polako se izdvajaju udruženja i organizacije koje vrede i čije nagrade se sa ponosom mogu pokazivati,a gase se i gube na popularnosti promoteri neznanja, neukusa i kiča.
*Zašto ste se odlučili da KNS bude izdavač zbirke „Princeza od Pera“?
MAJA IVKOVIĆ:Moje članstvo i saradnju sa KNS-om smatram jednim od svojih najvećih uspeha. Profesionalizam i poštovanje koje sam osetila je bilo presudno. Gospodin Osmanbašić je propratio svaku moju pesmu i kao veliki poznavalac književnosti, davao mi je smernice u toku stvaranja moje zbirke. Mnogo sam naučila od njega i u KNS-u su ispunjena sva moja očekivanja i uslovi. Mnogi izdavači promovišu sebe dok KNS promoviše kreativne autore i njihova dela. .
*Dolazili ste par puta u Sarajevo i promovisali projekat „Balkanska pjesnička unija“, u čiju realizaciju ste uključeni. Da li se taj projekat odvija preme vašim očekivanjima?
MAJA IVKOVIĆ:U Sarajevo se uvek rado vraćam upravo zbog saradnje sa KNS-om i BPU. Imala sam prilike da učestvujem kao takmičar i kao član žirija u pojedinim ciklusima. Sa velikim osećajem odgovornosti sam pristupila svemu tome, kao neko kome je poezija veoma važna. Poverenje sa kojim sam ušla u BPU je apsolutno opravdano i uvek ću pozivati pesnike da se prijavljuju i da se zajedno borimo za opstanak pravih vrednosti na Balkanu. Moramo podići kriterijume i vratiti poeziju na svoje mesto, BPU ima način rada koji mogućava da to postignemo.
*Za kraj, da li imate inspiraciju i kada možemo očekivati vaše naredne projekte?
MAJA IVKOVIĆ:Uvek imam inspiracije dovoljno za napisati stih ili naslikati sliku. Radim već uveliko na novoj knjizi sa svojim bratom (Danijel Miljković) i to će biti zapravo „duet“ brata i sestre. Oboje pišemo poeziju, svako na svoj način. Želeli smo da uradimo nešto malo drugačije, izrodili ideju i počeli da je realiziramo uz KNS. Na leto će knjiga ugledati svetlost dana i iskreno se nadamo da će naći put do srca čitalaca.
Hvala na razgovoru.
Autor: Džabir Sedić
KNSINFO/30.5.2021.godine
