To nije bilo tamo u Bosni

Dugo sam već ovdje, u Kanadi, ali se još uvijek sjećam naših dijasporskihpočetaka, sličnih, istih i potpuno različitih jednih od drugih.

Jedna od mojih prvih impresija bila je da ovi moji novi sugrađani imaju potpuno pogrešan utisak o nama koji dolazimo iz Bosne i Hercegovine.

Prvo, sigurno je da prije izbijanja rata 1992. oni nisu znali baš puno o nama. Mogu skoro reći, nisu znali ni upola onoliko koliko smo mi znali o njima, o Kanadi i Americi.

Tek kad nas je ovaj rat doveo na prve stranice svih mogućih glasila svijeta, oni su saznali nešto više o nama. Sasvim površno, i ponekad netačno, ali su bar znali da postojimo.

Kada već pišem o utiscima drugih o nama, moram nešto reći što će vas sigurno iznenaditi.

Nedavno mi jedan poznanik – dijasporac reče nešto u povjerenju, moleći me da to ne kazujem drugima. I zato ja neću kazivati drugima, nego samo vama, pazeći strogo da ne otkrijem identitet osobe.

– Znam da to nije pošteno, ni tačno, reče on , “ali znam da sam sebe uhvatio u laži kada sam to rekao glasno, o mojoj Bosni i Hercegovini, čega se pomalo i stidim. Rekao sam da te ‘tehničke inovacije’ mi u BiH za sada, nemamo. Ubrzo poslije toga sam otkrio da sam bio u krivu. I tako sam nekoliko puta ponizio svoju domovinu misleći da ‘toga i toga’ mi još nemamo. Potpuno nenamjerno, ja sam jednostavno rekao da mi u današnje vrijeme ‘zaostajemo’ za drugima u nekim tehnološkim novinama. Stidim se toga duboko, sada suviše kasno za oprost”.

A ja sam mu rekao: “Onda nije ni čudo što neki ovdašnji misle o nama, kao i ti sada, o nekoj tehnološki zaostaloj zemlji, tamo na kraju svijeta. A sada čuj moju istinitu priču”, rekoh mu.

– Kada sam krajem 1993. najposlije dobio priliku da razgovaram o mogućem zaposlenju, sa glavnom osobom koja je bila zadužena za laboratorije u toj velikoj, poznatoj i u svijetu priznatoj ustanovi, ja sam bio ushićen. Čekajući u jednoj od laboratorija na razgovor s tom osobom, ja sam ugledao jednu kompjuteriziranu mašinu, posljednji tadašnji hit u našoj oblasti. Kada je čekana osoba došla, rekao sam da je ta “mašina” pravo poboljšanje za kvalitet rada u laboratoriji i nadam se da se i njima dopada.

Odgovor: “Da , i ja vjerujem to isto. Uvešćemo je u proces vrlo brzo. Sada se tek učimo da radimo na njoj. Izvinite, kako ste vi upoznati o toj mašini? Preko oglasa u našim glasilima? Iz prospekata?”.

– Ne, poštovani, ja sam tu mašinu uveo u rad u našoj laboratoriji, prije nego sam napustio domovinu, i znam iz ličnog iskustva da je ta mašina izvrsna.

Posao u toj laboratoriji nisam dobio.

Piše: Jahiel Jaši Kamhi

 O autoru:
Rodom iz Sarajeva, specijalista je medicinske biohemije, koji u slobodno vrijeme piše,iz zadovoljstva i potrebe. Piše za mnoge časopise, na bosanskom, kao i na engleskom jeziku. Od 1993 godine živi u Torontu, Kanada.