Književnik Bajram Redžepagić dobitnik je književne nagrade “Pero Ćamila Sijarića”, a koju Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) dodeljuje povodom Dana Sandžaka, javlja Anadolu.
Povodom tog praznika i uručenja nagrade ovogodišnjem laureate, u BNV je organizovana svečanost kojoj su prisustvovali predstavnici kulturnog, političkog i javnog života Sandžaka, među njima svečanosti je prisustvovao i generalni konzul Turkiye u Novom Pazaru, Osman Pešmen.
Predsednica BNV, Misala Pramenković, podsetila je da se svakog 20. novembra organizuju skupovi u znak sećanja na osnivanje Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS) u Pljevljima 1943. godine. Ranije danas delegacija tog manjinskog organa je u Pljevljima položila cveće kraj spomen ploče gde je osnovan ZAVNOS.
“Ovo za nas predstavlja jedan od najznačajnijih događaja u istoriji budući da su građani Sandžaka tada pokazali jasno i čvrsto antifašističko opredeljenje. Građani Sandžaka su osnivanjem ZAVNOS-a pokazali da verske, etničke, sociološke i druge razlike nisu i ne moraju biti razlog sukoba, podela i netrpeljivosti, već da one mogu biti spektar najlepših različitosti, vrednosti, suživota od kojih na kraju svi imaju koristi. Građani Sandžaka iz reda bošnjačkog, srpskog, crnogorskog, albanskog i drugih naroda su tada pokazali da vole i poštuju svoj Sandžak. Pokazali su da hoće da se bore za njega, sa druge strane pokazali su svest, snagu, odlučnost i sposobnost da odlučuju o stvarima koje su za njih važne i da o vitalnim interesima sami donose odluke. Nakon 80 godina mi se sa ponosom sećamo tog događaja.
Navela je da je bogatstvo zvano Sandžak pokušano da se ugasi i uguši, kako je navela Pramenković, podelom Sandžaka na dva dela, južni u Crnoj Gori i severni deo Sandžaka u Republici Srbiji.
“Sandžak je redovno zaboravljan, Sandžak su zaobilazile značajne investicije i projekti. Na taj način pokušano je da se projekat Sandžak potisne i zaboravi. Ali je izrazito važno da Sandžak nisu zaboravile sandžaklije, sinovi i kćeri koji žive u Sandžaku i širom sveta. Oni znaju da je Sandžak vrednost, autentičnost i zato što znaju da je Sandžak bogatstvo. Sandžak će uvek živeti u srcima mnogih. Živeće poput bajraka, uspravno i ponosno kojeg vetrovi malo ponjišu i saviju, ali ga nikada ne iskrive niti ga prelome”, navela je Pramenković čestitajući taj praznik.
Redžepagiću, književniku iz Plava je, kako je obrazloženo, ta nagrada uručena između ostalog zbog njegovog doprinosa razvoju bošnjačkog romana, posebno onog o Sandžaku.
“Duboko sam dirnut. Više puta sam zatvaran zato što sam istraživao istinu. Poslednjeg puta kada sam zatvoren 1996. godine objavljena je kniga “Zatvarani pisci”, na jednoj strani je bio Bajram Redžepagić a na drugoj Salman Ruždi, iako on i ja nemamo nikakvu sličnu duhovnu konotaciju ni vezu. Ja sam prvi od onih koji je napisao negativni prikaz o njegovoj knjizi “Satanski stihovi”, rekao je između ostalog nakon uručene nagrade književnik, Bajram Redžepagić.
Osim ove svečanosti BNV će povodom Dana Sandžaka u Sjeničkoj kući 21. novembra otvoriti likovnu izložbu “Sjenica 2023”, a istog dana u Prijepolju održaće se promocija knjige “Ram Bulja i druge pripovetke”, Ćamila Sijarića. Program obeležavanja Dana Sandžaka završiće se 24. novembra projekcijom dokumentarnog filma “Potraga za izgubljenim Sandžakom”, autora Damira Grude i tribinom “Sandžak, Srbija, Evropa: potraga za izgubljenim identitetom, između istorije, nacije i teritorije”.
Odluku o proglašenju 20. novembra jednim od najvećih nacionalnih praznika Bošnjaka u Srbiji, donelo je BNV 2005. godine. Odluku je iste godine potvrdio i Savet za nacionalne manjine Republike Srbije.
Pored 20. novembra, Dana Sandžaka, nacionalni blagdani Bošnjaka u Srbiji su 11. maj Dan bošnjačke nacionalne zastave, 11. juli, Dan sjećanja i 28. septembar, Dan Bošnjaka.
Anadolija
