Zanimljivosti

Bijeli golub ponovo (ne)leti 433: MEHMEDOVIĆ(I) NA INTERBIFEPU

banner

Piše: Sead HambiralovIć

Jednom naveo da bi ove kolumne mogle ići svaki dan. Toliko je „materijala“, ali iz više razloga imati mjeru- taman utorkom. U međuvremenu mnogo toga je u igri oko „Bijelog goluba“. I sa velikom dilemom- krenuti ili sačekati rezultate izbora. A danima nikako da popusti eho monologa jedne majke na Mejdanu poviše Drine. Može biti ranije ponešto čuo a dobro je ponoviti: „Ne znam da li da mu se radujem ili tugujem – „daš“ ga u rat da ga neko ubije…“. Dalje je kako ko razumije. Ili: „Muž je stariji, mudriji, zna se čuvati. A ovaj mlad, lud i srlja- ide kao magarac!“. Ili: majka plače. Oni se vratili, ovi se nisu vratili. Plače jer nije znala da je i njen (sin) „bio“…“. Pametnom dosta.

Nema dobrih vijesti – „na čekanju“ je vedrina i kako ko odagnava prijetnje sa svih strana. I zato je subotnji odlazak na otvaranje Međunarodnog bijenalnog festivala portreta INTERBIFEP u Tuzli bila prilika da se makar malo odmakne od turobne svakodnevice. A teško je „kontrolisati“ oko da ne zrakne natakarene po bilbordima savršeno grafički udešene, ovakvih i onakvih „ozračja“,  da bi mogli pozavidjeti u Švajcarskoj ili cijeloj Skandinaviji. Viđeno i ne treba dalje.   

NENADANI SUSRET: Samo što sam se „ukazao“ u prepunoj Međunarodnoj galeriji portreta, neko „kucnuo“ s leđa. Ne mogu se sjetiti, a odnekud lik poznat. Izet Mehmedović iz zvorničke Beksuje, sada sa familijom nastanjen u Kalesiji. Čuo da je amidžićev portret brata Suada izložen (na fotosu desno u gornjem uglu) – u potpisu Zijad Mehmedović. Rat ga zadesio u Splitu, sada je u Švedskoj, Suad u Austriji. Ovdje Izetova kalesijska „linija“- i red je da familijarno dođu na otvaranje.

Sa Mehmedovićima na otvaranju Međunarodnog bijenalnog festivala portreta INTERBIFEP u Tuzli. U prošloj kolumni Sead je naveo „pripremu“ za dobar fotos. Ovaj put detalj, nakon što je predložio da svi budu nasmijani, a valjalo je i „fotografu“ ponešto sugerisati.      Foto: D. Rebić.

Lijepo je bilo u ovom hramu kulture poduge istorije i znamenitih imena. I sa brojnim posjetiocima iz tuzlanskog javnog života- skoro dominacijom „ljepšeg pola“. I nemal, nakon svečanog otvaranja, „debata“ sa novinarkom kantonalnog lista, Duškom Rebić, oko nove, kratke frizure moderatora Maje Hodžić. Bolje pristajalo, nemal curetak, a kome ne gode komplimenti? A nije mahane kako se u žutom kompetu skoskala novinarka, nemal kao da je aterirala iz Pariza. Pa moglo dalje: asocijacija na jednog od navedenih zaslužnih za dugovječnost ove Galerije. Skoro sa svima imao „posla“- od Ismeta, Dragiše, Ekmeka, spominjao nedavno, pa do  Ćazima Sarajlića- vazda „tužnog lika“. Zadnji put sreli dok je sjedio na klupi pred Gradinom. Umakao iz bolničke sobe da jednu zapali. Par dana nego će „preseliti“ i pojadao šta ga je snašlo- ne toliko zbog boljke, teže zbog nekih slikaaa. Onomad dobacio do Pariza da primi orden Viteza za umjetnost i književnost francuskog Ministarstva za kulturu i komunikacije. Pratio novinar Vito Pavlović, nemal biograf. Jedno vrijeme, kada bih zarana „uhvatio“ Radio Tuzlu, puštali uhu ugodne francuske šansone. Nikako da pitam je li to Ćazim udesio i svaki put naumpadao…

Impozantan je broj autora na ovogodišnjem INTERBIFEPU, 163 iz 43 zemlje. Nagrada ˝Ismet Mujezinović˝ pripala je Irfanu Hozi, a za za fotografiju Svetislavu Cvetkoviću. Diplomu “James Haim Pinto” dobila je Dragana Nuić, a za video Marini Ćorić, dok je diploma za crtež dodijeljena Zigmantas Augustinasu te diploma za grafiku, Đorđu Ćoriću. Ko je nagrađeni autor čije će djelo dobiti najvišu ocjenu publike, biće poznato prilikom zatvaranja festivala, 2. novembra. Glasaće i pet Mehmedovića, a za koga- zna se.

PRETIČE VAŽNIJE: Spominjao davni mail iz Ljubljane renomiranog umjetnika i akademika Ismara Mujezinovića, koji je naredao pohvale za kolumne. Veli, pune su ”događaja”, bez izmišljanja kao drugi i da je bolje da pišem knjige. Jah, a u toku kako je išlo povuci- potegni sa pripremom i štampanjem ovoljetošnje. Kada je zabatalio slikarstvo nije ni on ništa bolje prolazio sa svojim. Dovoljno što veli Zlatko Dukić: ”Kome je danas do knjiga…?”. Ušlo u anegdotu, ali i dalje se štancaju. Pa i ove kolumne- bliže se broju 500. Ali su lakša ”kategorija”- bar nema onih paketa…  

                                                                                                                                                                                                                                  ”A sve je rečeno, napisano, opisano…”. Oko toga moga, pa i nije. Na ovom mjestu je trebao biti drugi naslov. U zadnji čas, u subotu se pobrkalo nakon što sam se vratio sa izložbe. Od proljeća čekalo na ”red”. A kad će biti uplanjeno otom potom-  pretiče važnije. Ovo zbog zauzetosti oko pisma namjere i u vezi sa nadnaslovom ovog serijala. Neki dan privedeni dio radne verzije je odaslan kome treba i još jednom promisliti o datumu sastanka ”a- tima”. A  ”b”, još kompetetniji, trebaće osnovati ako se prvo zakoluta.

Tako je sa kolumnom ispalo, učas prešaltao za brzopoteznu novu. Nije to lako zbog cajtnota (ovaj put je otpalo ”odležavanje” teksta) i ništa spram koji je problem davnih godina zadesio doajena zvorničkog novinarstva Kjašifa Smajlovića. Poslao po nekom putniku ”Centrotransa” da preda pošiljku. Ovaj mašio štampariju – ”diglo” se Sarajevo da traži materijal ”Glasa sa Drine”. Ništa od potrage, valjalo je u noć krenuti da pravi novi! A tad nije bilo mobilnih, sve ”kucalo” u jednom primjerku. Jedina sreća što su filmovi sa fotosima ostali kod Fakete…

Ehehe, znam da će naslov dobronamjerno ”prokomentarisati” inž. Mehmed Mulabdić iz Malmea. Ibretio se šta je najgrđe spopalo sa više strana u korona- drami. Manje više poznato a umijem i razumjeti. Pogotovo naaas rastjerane diljem svijeta. I koja radost kada je pozvonio Zijo Pirić, koji u svojoj švedskoj biblioteci ima ”sve” od Meše Selimovića. Volj da bira gdje će spavati: u dnevnoj ili na udobnoj Majkinoj sećiji u kuhinji. Pretpostavljao – tako obićava i Himzo Fazlić kada iz Örebra dođe – pa milo.

A zgodno se uklopilo: prije skoro dvije decenije išlo je u skandinavskoj ”Bosanskoj pošti” preko cijele strane, krupnim slovima: ”Tri Mehmedovića”. Među deset je najboljih tekstova koje sam ikada napisao. Ovaj (i) zbog anegdote oko tenisa, pa o velikom fotosu na naslovnici ”Nerikes Allehanda” kako ”čekamo” da se pridruži slavni teniser Björn Borg, pa o mome starom reketu i ”dokumentu” u koloru koji se čuva i pokazuje samo u izuzetnim prilikama…

____________________________________________________________________________________________________

Objave u funkciji regionalnog projekta u osnivanju DaBudeBolje & GljivaMira; Prenose: portal BHDINFODESK, povremeno portal Oslobodjenja, Moja BiH i šalje na preko 200 adresa. Fb kontakt: Gljiva Mira; mail: info.gljivamira@gmail.com

Related posts

Engleska: Kćerka najbogatije Hrvatice se izležava u zlatnoj kadi dok je služi 50 sluga

Urednik BiH Info Desk

Hadžija Senad Hadžić će ići pješke od Chicaga do New Yorka: Želim proučiti fatihu stradalima u dva tornja

Urednik BiH Info Desk

Halid Muslimović osuđen na novčanu kaznu: Izudarao Sonju Bašić

Urednik BiH Info Desk

Leave a Comment