Pogledi

Zašto ljudi idu sa Balkana: Dok su komšijska djeca ovog ljeta jela sladoled i lubenice, moja su za ručak djelila pola kese makarona i 14 kapi kečapa

banner

Momčilo je ostavio petoro dece i otišao za Norvešku: Odavno se pomirio s nostalgijom, ima jaku poruku za sve (i platu 4.620 eura)

 

Dok su komšijska djeca ovog ljeta jela sladoled i lubenice, moja su za ručak djelila pola kese makarona i 14 kapi kečapa, a poslodavac mi je rekao da ću platu dobiti tek za 30 dana. Platu, koja je već tad kasnila cijeli mjesec – prisjeća se Momčilo teških trenutaka.

Nostalgija. Kažu, ona čoveka do groba muči. E, bar sam tu bolest preležao kada smo bežali iz Tuzle od rata. Ali, dođu mi ponekad usred noći ona pitanja koja znaju da muče čoveka koji je ostavio porodicu, dom i poznato. Kako završih ovde baš na samom kraju sveta kad ga je i samo sunce zaboravilo – počinje svoju priču Momčilo Moma Radovanović (40), koji je iz Srbije otišao u Norvešku da ponovo gradi život ispočetka.

Momčilo je po struci televizijski montažer, koji je u Beograd stigao devedesetih, bežeći od rata. Posle nekoliko teških godina, uspeo je da sredi život i da se skući.

Oženio se, dobio petoro dece i, iako je bilo i dobrih perioda, uglavnom se mučio. Zato je presekao i preselio se na sever Evrope kako bi deci obezbedio nešto. Na ovaj korak odlučio se nakon što mu je i na poslednjem poslu plata kasnila.

– Mislio sam da je kraj bežanju od rata i pakla, ali sam se prevario. Nema za koga nisam radio u Beogradu, po redakcijama, a i privatno. Ujutro sam montirao hroniku, uveče svadbu. I svi su mi ostajali dužni i morao sam da molim za platu. Trenutno vodim tri sudska spora protiv svojih bivših poslodavaca od kojih ukupno imam 12.000 evra potraživanja – kaže nemoćno Moma.

Bilo bi i više da nije pronašao način da “pogura” neke zaostale isplate.

Ja imam petoro dece, od jedne do trinaest godina. I kad bi se dešavalo da mi neko kaže kako nema novca da me isplati, ja mu, bogami, pošaljem svoju decu u kancelariju. I oni lepo pokucaju na vrata, a kada im dotični otvori, kažu mu: “Tata nas je poslao da nas ti od sada hraniš”. Ovog leta su moja deca gledala komšijsku kako jedu sladoled i  lubenicu, a ja nisam imao para da im kupim – priseća se Momčilo najtežih trenutaka.

Na posao u Norveškoj čekao je dve i po godine i na oglase se prijavljivao svaki put kad bi video da se traže radnici.

– Pristao sam odmah i nisam imao vremena da razmišljam o tome kakav rizik preuzimam i kako će mi izgledati život kada budem spakovao kofere i ženu ostavim da sama brine o deci dok ja ne zaradim dovoljno da mogu i njih da odvedem tamo. Najteže mi je bilo da za sedam dana pronađem i prikupim oko 3.000 evra za put i za troškove života dok se ne snađem – priča nam Momčilo.

– Nema tu neizvesnosti ni moljakanja, ni onog izlizanog “sutra ti ležu pare”, ili one “sledeće nedelje” koju, iako sam živ i zdrav, nikad ne dočekah. U kalendaru su Norvežani ubeležili dane kada će da me isplate. Plata mi je 4.620 evra. Radim deset sati i pet dana nedeljno. Ako preteknemo s poslom to se, naravno dodatno plaća. Po satu sam inače plaćen 21 evro, a prekovremeni rad se plaća 50 posto više od normalne satnice.

tik-ba.com

Related posts

Adil Zulfikarpašić i liberalne političke inicijative

NOVI OPASAN I IZAZOVAN KORAK RS

Urednik BiH Info Desk

Bihać: Nezavisni blok organizira Savjetovanje odnosno prezentaciju ideje nove politike i partnerskih odnosa sa dijasporom

Leave a Comment