Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES)[1] iz Ljubljane, Slovenija, redovno prati geopolitička kretanja na Bliskom istoku, Balkanu i u širem međunarodnom kontekstu. Savremeni svet suočava se sa višestrukim krizama – bezbednosnim, energetskim, ekonomskim i institucionalnim – koje zahtevaju promišljen i dugoročan pristup. Kratkoročne strategije i parcijalna rešenja više ne mogu obezbediti stabilnost ni predvidivost. U ovom okruženju, Platforma strateške vizije predstavlja inicijativu usmerenu ka definisanju osnovnih stabilizacionih tačaka budućeg globalnog poretka, zasnovanih na partnerstvu, bezbednosti, energetskoj sigurnosti i institucionalnom razvoju. Njena svrha je ponuditi dugoročnu perspektivu i konkretne modele saradnje koji doprinose trajnom miru, prosperitetu i globalnoj ravnoteži. U tom kontekstu, IFIMES ekskluzivno objavljuje članak Bogoljuba J. Karića, istaknutog filantropa, vizionara i inspiratora, u kojem iznosi svoju platformu strateške vizije u okviru novog globalnog poretka. Članak pod naslovom „Platforma strateške vizije: Bezbednost, energetika i globalna stabilnost kao temelji budućeg svetskog poretka“ otvara novu perspektivu za Srbiju i Balkan kao aktivne i relevantne aktere u oblikovanju budućih globalnih tokova.
● Bogoljub J. Karić
Platforma strateške vizije:
Bezbednost, energetika i globalna stabilnost kao temelji budućeg svetskog poretka
Savremeni svet ulazi u period dubokih strukturnih promena, obeleženih istovremenim bezbednosnim, energetskim, ekonomskim i institucionalnim krizama. U takvom okruženju, kratkoročna rešenja i parcijalni politički odgovori gube efikasnost. Potreban je novi strateški okvir koji prevazilazi dnevnu politiku i nudi dugoročnu viziju stabilnosti, razvoja i globalne ravnoteže.
Ova Platforma strateške vizije polazi od uverenja da budući svetski poredak mora biti zasnovan na jasno definisanim stabilizacionim tačkama, odgovornim partnerstvima i održivim modelima bezbednosti i energetike.
Uloga Sjedinjenih Američkih Država u novoj globalnoj arhitekturi
Istorijsko iskustvo pokazuje da su Sjedinjene Američke Države imale ključnu ulogu u oblikovanju stabilnih regionalnih i globalnih sistema. Strateška partnerstva sa Japanom, Nemačkom, Izraelom i Australijom dokazala su da kombinacija bezbednosti, ekonomskog razvoja i tehnološkog napretka stvara dugoročnu stabilnost i predvidivost.
U savremenim okolnostima, SAD imaju kapacitet da ponovo preuzmu ulogu lidera i garanta globalne ravnoteže – ne kroz dominaciju, već kroz upravljanje sistemima od strateškog značaja za čovečanstvo: energetikom, bezbednošću i industrijskim razvojem.
Grenland i Arktik – energetsko, industrijsko i društveno središte budućnosti
Jedan od ključnih elemenata buduće globalne arhitekture jeste Arktik, a posebno Grenland. Njegova geografska pozicija između Severne Amerike i Evrope, kao i rastući značaj arktičkih resursa, čine ga potencijalnim središtem nove energetske, industrijske i društvene infrastrukture.
U dugoročnoj perspektivi, Grenland može biti razvijen kao centralna zona za prihvat, preradu i distribuciju nafte i gasa namenjenih Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i partnerskim državama. U saradnji SAD, evropskih partnera i Ruske Federacije, trebalo bi razmotriti izgradnju specijalizovanih arktičkih i podmorskih cevovoda koji bi omogućili bezbedan, kontrolisan i dugoročan transport energenata iz arktičkog i sibirskog bazena ka Grenlandu, a zatim ka evropskim i globalnim tržištima. Takav sistem bi obezbedio energetsku sigurnost Zapada, stabilnost cena i dugoročnu predvidivost snabdevanja, uz strateško liderstvo Sjedinjenih Američkih Država u upravljanju i bezbednosti ove infrastrukture.
Ova vizija ima i snažnu društvenu dimenziju. Energetski i industrijski razvoj Grenlanda podrazumeva uključivanje lokalnog stanovništva kao aktivnih učesnika globalne ekonomije – kroz industriju, investicije i obrazovanje. Otvaranje novih radnih mesta, podizanje životnog standarda i stvaranje dugoročne perspektive privukli bi znanje, kapital i novo stanovništvo. Na taj način, Grenland bi mogao postati jedna od najatraktivnijih teritorija za život, rad i tehnološki razvoj u 21. i 22. veku.
Balkan i Srbija – stabilizujući faktor i platforma institucionalne bezbednosti
Paralelno sa globalnim procesima, Zapadni Balkan ostaje region od strateškog značaja za bezbednost Evrope. Usvajanjem zakona Western Balkans Democracy and Prosperity Act u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država, region je formalno definisan kao područje dugoročnog nacionalnog i strateškog interesa za SAD.
U tom okviru, Republika Srbija se nameće kao centralni stabilizujući faktor Balkana. Njena geografska pozicija, infrastrukturna povezanost i politički kapacitet omogućavaju joj da igra ključnu ulogu u očuvanju regionalne stabilnosti. Dugoročna stabilnost Srbije direktno znači stabilnost celog regiona, bez novih konflikata, podela i bezbednosnih eskalacija.
Kroz strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama, Srbija može postati ključna platforma za suzbijanje regionalne korupcije, razbijanje organizovanog kriminala i transnacionalnih mreža, kao i za kontrolu ilegalnih finansijskih tokova i narko-trafiking ruta. Ovi procesi treba da se odvijaju institucionalno – kroz vladavinu prava, izgradnju sistema i bezbednosne arhitekture zasnovane na partnerstvu, a ne na sili.
Istovremeno, takav pristup stvara preduslove za jačanje demokratskih institucija, nezavisnog pravosuđa i odgovornih vlasti. Demokratija se u ovom kontekstu ne posmatra kao ideološki cilj, već kao funkcionalni instrument stabilnosti, bezbednosti i ekonomskog razvoja.
Zaključna vizija – trajni mir i globalna stabilnost
Platforma strateške vizije predstavlja model globalne saradnje zasnovan na partnerstvu, bezbednosti i dugoročnom razvoju:
- Sjedinjene Američke Države preuzimaju ulogu lidera i garanta stabilnosti,
- Grenland postaje energetsko i industrijsko središte Arktika,
- Evropa ostaje bezbedan i predvidiv partner,
- Balkan se afirmiše kao region trajnog mira,
- Srbija postaje stub američkih nacionalnih i bezbednosnih interesa u jugoistočnoj Evropi.
Ova inicijativa nije usmerena protiv bilo kog aktera. Njena suština je stvaranje trajnog mira, stabilnosti i prosperiteta globalne zajednice.
O autoru:
Bogoljub J. Karić, rođen 1954. godine u Peći/Peja, diplomirao je geografiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini, a magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Zajedno sa porodicom osnovao je kompaniju „Braća Karić“ i tokom više od četiri decenije izgradio globalnu poslovnu imperiju u oblastima telekomunikacija, građevinarstva, finansija, obrazovanja, medija i trgovine. Karić je član Savetodavnog odbora IFIMES, predsednik međunarodnog komiteta „Nikola Tesla“, ekspert UN Programa za održivi razvoj, član UN Global Marketplace-a i programa AI for Good. Pionir kapitalizma u Jugoslaviji i Gorbačovskoj Rusiji, Karić je istovremeno vizionar, graditelj, filantrop i arhitekta novog ekonomskog svetskog poretka.
Članak predstavlja stav autora i ne odražava nužno zvanični stav IFIMES-a.
Ljubljana/Beograd, 17.januar 2026
