Moj stav Pogledi

Analiza: Zbog autokrata na vlasti dolazi li nam balkansko proljeće?

banner

Izvršna vlast odlučuje o svemu, otjelotvorena u autokratama Vučiću, Rami, Đukanoviću i Dodiku. Parlamenti aminuju njihove odluke, pravosuđe se ne usuđuje na nezavisnost. Većina medija izvještava niz dlaku vlasti. Izbori su u tim uslovima puki plebisciti, kojima vođe periodično legitimišu svoju moć

List Neue Zuercher Zeitung je objavio analizu o protestima u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Bosni i Hercegovini uz pitanje: Dolazi li „Balkansko proljeće”?

Autor Andreas Ernst, ranije dugogodišnji dopisnik iz Beograda, piše da su konkretni povodi različiti, ali da svi ovi protesti, kako prenosi Deutsche Welle, imaju sličnosti:

„Zamajac i energija ne dolaze od opozicionih partija već iz društva koje se u demonstracijama pojavljuje kao ‘građansko društvo’. Neprijateljski simbol koji drži heterogene pokrete na okupu su autoritarne vođe, koje u ovim zemljama već godinama dominiraju političkom scenom. Demonstrante malo šta povezuje osim želje da otjeraju sa vlasti omražene moćnike”, piše Ernst.

On primjećuje da demonstranti ne vjeruju etabliranim opozicionim snagama te da su protesti iznjedrili nove figure bez političkog iskustva, ali sa harizmom. U Banjaluci je to bio Davor Dragičević, otac pokojnog Davida, dok je u Srbiji to glumac Sergej Trifunović.

„Gotovo je isključena mogućnost da oni iz raznobojnog protesta mogu da organizuju probojne pokrete: Dragičević i Trifunović su na kraju krajeva simbolične figure protesta, a ne njihove vođe. Njima nedostaje ideološke kreativnosti i organizatorskih sposobnosti – ili ukratko: volja za moć.”

„Gnojivo za frustraciju je u svim zemljama vrlo slično: ima ekonomske i političke komponente. Privreda stagnira, velika je nezaposlenosti, stručna radna snaga u velikom broju emigrira. Politički sistem je nominalno demokratski, ali nedostaju kontrolni mehanizmi koji čine liberalnu demokratiju time što ona jeste. Izvršna vlast odlučuje o svemu, otjelotvorena u autokratama Vučiću, Rami, Đukanoviću i Dodiku. Parlamenti aminuju njihove odluke, pravosuđe se ne usuđuje na nezavisnost. Većina medija izvještava niz dlaku vlasti. Izbori su u tim uslovima puki plebisciti, kojima vođe periodično legitimišu svoju moć“, piše dalje Ernst.

On analizu za Noje cirher cajtung zaključuje „zbunjenošću” Evropske unije protestima. Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić je početkom sedmice negirala da je u pitanju „Balkansko proljeće” jer protesti navodno imaju sasvim različite karakteristike. „I kao i uvijek kada stvari loše stoje na Zapadnom Balkanu”, dodaje Ernst, „portparolka je posegnula za mantrom EU da region ima ‘jasnu evropsku perspektivu’ samo ako se dalje reformiše.”

„Milion razloga” protiv Vučića

Neue Zuercher Zeitung posebno se osvrće na proteste u Beogradu. Hiljade ljudi su se i ove subote okupile na Studentskom trgu uprkos ledenom vjetru. Protesti traju od 8. decembra, a povod je bio „brutalni napad” na opozicionog političara Borka Stefanovića. List dodaje da se protestuje u desetinama drugih gradova, da su se izjasnili univerzitetski profesori i radnici iz kulture i da, za razliku od prethodne serije protesta 2017, ovi nisu prestali nakon par sedmica.

„Na rubu je opozicioni Savez za Srbiju postavio nekoliko stolova. Tu je Sporazum sa narodom – plan u više tačaka oko kojeg su se dogovorile članice saveza. Te stranke traže uspostavljanje pravne države i prisustvo opozicije na nacionalnim televizijama. Uz to žele da nastupe na izborima tek kada oni budu slobodni i kada budu održani pod fer uslovima”, piše švajcarski list.

„Ljudi su ovdje prestali da žive, samo preživljavaju”, rekao je za taj list Martin Bežinarević, jedan od zvaničnih organizatora skupova u Beogradu. On smatra da je Sporazum sa narodom dobra stvar: „Opozicija možda nije savršena, ali sve je bolje od Vučića.”

NZZ je razgovarao i sa Dobricom Veselinovićem iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, koji ima drugačiji stav. O Sporazumu sa narodom kaže da su zahtjevi previše apstraktni, da je dobro da sve opozicione stranke izlaze na proteste, ali da su mnogi među njima već imali priliku da vladaju. „Oni bi slično autokratski vladali kao Vučić“, rekao je Veselinović.

Jedno od tih dobro poznatih lica je i Vuk Jeremić, piše švajcarski list. On je prema pisanju lista rekao da mu protesti daju nadu u promjene, da ih opozicija podržava logistički i finansijski („Ali tu se ne radi o velikim iznosima”). Na pitanja o raznorodnosti snaga u Savezu za Srbiju, Jeremić je rekao da saradnja nije uvijek laka, ali da svi imaju dobru volju i da pokušavaju da izbjegnu teme oko kojih imaju suprotstavljene stavove.

O tome NZZ piše: „Zato centralni politički izazovi nisu ni pomenuti u ‘Sporazumu sa narodom’. A to su budući odnos prema Kosovu i prema Evropskoj uniji.”

Upornost protesta „budi sjećanja na devedesete i masovne demonstracije protiv tadašnjeg moćnika Slobodana Miloševića”, piše list. Sociološkinja Vesna Pešić je tada bila među vodećim licima opozicije, a danas ne šeta – zbog bolova u leđima. „Možda kad bude toplije”, rekla je ona. Jer, kako dodaje, proteste podržava s obzirom da Vučić krši sve zakone. „On je sve upropastio što smo imali. Ima milion razloga da se bude protiv ovakvog stila vladavine.”

Međutim Pešićeva kaže da paralela sa devedesetim godinama ne stoji. „Tada smo imali mnogo jaču opoziciju”, navodi ona, dok danas ne vidi ko bi mogao da pobijedi Vučića. Osim toga, danas ne postoji pritisak međunarodne zajednice na aktuelnu vlast.

NZZ konstatuje: „Vučić zbilja i dalje ima jaku podršku u Evropskoj uniji jer ga tamo vide kao čovjeka koji uspješno može da okonča mirovni proces sa Kosovom.”

Related posts

Pogled dijaspore: U domovini kao bankomati

Admin1

RS PROŠIRUJE I UČVRŠĆUJE DOMINACIJU NAD BIH

Interaktivno: Ratko Mladić – hronologija zločina

Urednik BiH Info Desk

Leave a Comment