Ode ANP u Bruxelles: Čak i najiskusniji politički vukovi imaju problema s temeljnim političkim lekcijama. Jedna od tih lekcija glasi: nikad ne reci nikad. Milorad Dodik u ovom je trenutku jedan od najdugovječnijih političara u Bosni i Hercegovini, kaljen u mnogo bitaka, a ipak je dozvolio sebi grotesknu epizodu s obećanjem koje nije u stanju ispuniti. Nekoliko dana prije nego što će biti donesena odluka da maskirni ANP bude poslan u Bruxelles, izjavio je: „Republika Srpska neće prihvatiti nikakav dokument koji može ličiti na priču o Godišnjem nacionalnom planu. Mi nismo glupi da kažemo: ‘Hajde vi to nazovite kako hoćete, neka se ne zove ANP, a onda to pošaljite u Bruxelles i oni to smatraju kao ANP.’ Zar stvarno misle da smo toliki kreteni? Naravno da nismo.“
Predviđanje je nezahvalno, pogotovo predviđanje budućnosti, kažu Amerikanci. Jer desilo se upravo ono za šta je prekaljeni vuk govorio da se neće desiti. ANP će otići u Bruxelles pod drugim imenom, a Dodikovim saborcima ostaje da se sad upuste u avanturu zvanu bogatstvo tumačenja. Strana koja izgubi bitku zadržava pravo na sopstvenu interpretaciju događaja, što i nije toliko strašno. Dodik se na državnom nivou nagubio toliko bitaka da se već pristojno ispraksao u naknadnom pretvaranju poraza u pobjede. Strašno je nešto drugo, što nakon svega bez odgovora ostaje pitanje – zbog čega se čekalo godinu dana. Neko je na Twitteru precizno i duhovito definirao dogovor članova Predsjedništva u organizaciji moćnih ambasadora: „Nije sve u dogovoru, ima nešto i u zavrtanju ruku.“ Kako god da bilo, ostaje činjenica da je blokada završena i sad smo u mogućnosti sagledati kako u bh. verziji izgleda ta čuvena win-win situcija:
– Dokument je otišao u Bruxelles, i eto konačno su Željko Komšić i Šefik Džaferović dobili ono na čemu su dosljedno insistirali.
– Dokument se ne zove ANP, što je providan ustupak Dodiku, ali bez toga se nije moglo. I kad se zavrću ruke, to se nastoji izvesti elegantno, bez velikih gubitnika i radikalnih poniženja.
– Proces blokiranja vlasti je zaustavljen, pa tako i Dragan Čović sa svojim amblematskim optimizmom jednom bi u pravu.
– Država i građani izgubili su godinu dana. Zašto je onda ovo win-win situacija? Zato što su mogli izgubiti dvije, tri pa i četiri godine.
– Iako smo predaleko od članstva u NATO-u, pokrenuli smo se s mrtve tačke, što je pravi melem za rane koje je Bosni i Hercegovini, ali ne samo njoj nego i cijeloj regiji, nanio francuski predsjednik Emmanuel Macron.
Dakle, ima razloga za olakšanje, ali ne i za euforiju. Vlast se pravi s istim onim elementima koji su je blokirali godinu dana. Ista će metodologija važiti i za preostale tri.
Ozren Kebo/analiziraj.ba
