Zdravlje

Mikrobiolog Branko Rihtman: Prva doza AstraZeneca smanjuje za 95 posto rizik hospitalizacije

banner

Mikrobiolog iz Velike Britanije Branko Rihtman kaže da su podaci iz Škotske pokazali da oksfordska vakcina, proizvođača AstraZeneca, koja je odnedavno i u Srbiji u upotrebi, smanjuje 95 posto slučajeve hospitalizacije kod ljudi koji su primili samo prvu dozu vakcine. “Ljudi treba da prime i drugu dozu, ali se kod oksfordske vakcine pokazalo da je najveća efikasnost da te dvije doze budu odmaknute dovoljno, čak i do tri mjeseca”, rekao je Rihtman za N1.

On je naglasio i da je on lično primio drugu dozu tek nakon tri mjeseca i da ovi rezultati o efikasnosti vakcine govore da ona ljudima pruža zadovoljavajući nivo sigurnosti već poslije prve doze.

Upitan zbog čega je to tako, pa je i Institut Batut naveo da se druga doza prima poslije 12 sedmica, a za druge vrste vakcina to se radi poslije tri sedmice, on ističe da je u pitanju razlika među vakcinama, jer Pfizer i Moderna koriste liponanočestice, a Oxfordska koristi adenovirus. Naše tijelo reaguje drugačije i to su biološke razlike, a u oba slučaja naše tijelo proizvodi imuni odgovor, rekao je Rihtman.

On je naglasio da je bitno razumjeti da, kada krene proces masovne vakcinacije, doktori i naučnici govore da se treba ponašati kako smo dokazali da vakcina radi.

“Tokom vakcinacije dolazimo do novih saznanja šta je bolje, efikasnije ili jeftinije, učimo kako se to radi bolje i tako radimo. Mijenjaju se preporuke ako se nešto novo nauči“, rekao je Rihtman i dodao da smo u ovim slučaju naučili da je zbog efikasne vakcinacije prvom dozom moguće omogućiti da se veći broj ljudi vakciniše.

Upitan da prokomentariše ranija zapažanja predsjednika Aleksandra Vučića pojedinim državama da vakcinišu samo jednom dozom jer nemaju dovoljno za drugu dozu, on je naglasio da su se u Britaniji odlučili za prvu dozu na osnovu savjeta naučnika i da su to veoma rano odlučili. Sada su, to, ističe, potvrdili i podaci koji izlaze u javnost, iz ispitivanja ljudi koji se vakcinišu i da je i dalje takva preporuka. „Ne znam ko savjetuje predsjednika Vučića, ali u Britaniji oslanjaju na savjete naučne komisije“, kaže.

Upitan da li je tačno da AstraZeneca nije dobra za južnoafrički soj virusa, on kaže da taj soj ima određene mutacije koje ga čine manje osjetljivim na imuna tijela koje proizvodi vakcina i možda nas ne štiti od zaraze, ali nas štiti od bolesti. Isto se, kaže pokazalo i za Pfiezerovu vakcinu.

Rihtman kaže i da i dalje ne zna da li je primio pravu vakcinu ili placebo, pošto je odavno učestvovao u istraživanju za koje se prijavio, ali da se osjeća dobro i da će saznati da li je primio pravu vakcinu tek u julu kada bude na redu njegova starosna grupa.

Prenosi i da se u Britaniji kreće polako sa otvaranjem, da se dižu mjere, a vakcinisanje počinje da daje rezultate. „Imunizacija traje od Nove godine, već četvrtina stanovništa primila je vakcinu, 25 posto i prvi rezultati pokazuju da je ogromna redukcija u broju hospitalizovanih, posebno onih koji su prvi primili vakcinu – od 85 plus i 75 plus godina“, kaže.

Upitan zbog čega važi nepovjerenje prema AstraZenecinoj vakcini, on kaže da su razlike između efikasnosti koje se objavlju proizvod različitih mjerenja efikasnosti, te da se u slučaju Pfizera i Moderne ona mjeri po broji ljudi koji su prijavili da imaju simptome. Kod Oxfordske vakcine mjere se svi ljude koji se testiraju pozitivno ili negativno, iako nemaju simptome. Tako da je broj ljudi koji su testirani pozitivno u Oxfordskoj vakcini puno veći ali i puno istinitiji, objasnio je.

Cilj je, kaže, da se provjerava da li ste se zarazili, a ne samo da li obolite.

Related posts

Multipla skleroza se uz adekvatnu terapiju može držati pod kontrolom

Nadriljekari vrebaju: Sjetite se samo Torabija koji je prevario stotine hiljada ljudi

Editor

“Krdo imunitet”: Švedska se u borbi sa koronavirusom ponašala previše komotno

Editor

Leave a Comment